Рјешењем судије за претходни поступак Основног суда у Бијељини број: 80 0 К 174563 25 Кпп од 06.07.2025. године одређен је притвор осумњиченом В.Б. у трајању од 1 (један) мјесец због постојања основане сумње да је починио кривично дјело - Напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 308. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика Републике Српске, рјешавајући по приједлогу Окружног јавног тужилаштва у Бијељини број Т14 0 КТ 0037927 25 од 06.07.2025. године,

Окружно јавно тужилаштво у Бијељини је својим приједлогом број Т14 0 КТ 0037927 25 од 06.07.2025. године, предложило да се осумњиченом  В.Б., због   кривичног  дјела – Напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 308. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика Републике Српске одреди притвор из разлога који су прописани у члану 199. став 1. Закона о кривичном поступку Републике Српске а у вези са чланом  197. став 1.  тачка в)  Закона о кривичном поступку Републике Српске.

На рочишту за изјашњење о приједлогу за одређивање притвора тужилац је у цјелости остао код поднијетог приједлога за одређивање притвора наводећи да је осумњичени дана 05.07.2025. године у угоститељском објекту у Л. нарушио јавни ред и мир вриском, и викањем и ометао рад запосленика у објекту, приликом вршења радње службених лица да престане ометање исти се оглушио и напао вербално полицијске службенике ПС Л. говорећи: “шта сте дошли керови, ја имам да пијем када ја хоћу“, а излазећи из објекта на паркинг простору физички је напао Е.Dž. тако што му је задао ударац затвореном шаком у предјелу стомака а истог оборио на земљу наносећи му лаку тјелесну повреду кољена и подкољенице, дакле напао службено лице у вршењу службене дужности при чему је службеном лицу нанесена тјелесна повреда, чиме је починио кривично дјело напад на службно лице из члана 308. ст. 2. у вези са ставом 1. КЗ РС. У погледу посебног разлога за одређивање притвора из члана 197. Став 1. Тачка в) ЗКП РС тужилац  је навео да нарочите околности које упућују да ће осумњичени поновити кривично дјело произилазе из чињенице да је исти вишеструко осуђиван за разна кривична дјела, као и за кривична дјела са елементима насиља као што су Насиље у породици или  у породичној заједници, Угрожавање сигурности, а дана 10.04.2025. године осумњичени је осуђен за исто кривично дјело.

Бранилац осумњиченог С.М., адвокат из Б., се противио приједлогу да се осумњиченом одреди притвор приликом чега је истакао: “ Да се одбрана противи постављеном приједлогу за одређивање притвора из разлога што је за исти затражен притвор од оправдане бојазни од понављања К.д. Притвор представља последњу у низу мјера за обезбеђење пристуства, односно несметаног вођења поступка, како је то дефинисано чланом 180. став 1 ЗКП РС, претходно притвору који представља најтежу мјеру постоје законом предвиђене и блаже мјере које и тужилаштво и суд морају размотрити и најприје утврдити да ли се сврха може постићи изрицањем блажих мјера, попут одговарајућих мјера забране, у овом случају посјећивање одређених мјера, састајање са одређеним лицима или мјера забране напуштања адресе свог пребилвалишта а све имајући у виду да се притвором као најтежом мјером ограничава слобода“, а осумњичени В.Б. се сагласио са излагањем свог браниоца.

Суд је нашао да из доказа који су приложени постоји основана сумња да је осумњичени В.Б. починио кривично дјело које му се ставља на терет.

Основана сумња, као општи услов за одређивање притвора, произлази  из материјалних доказа који су приложени уз приједлог и то: извјештаја ПС Л. број КУ-19/25 од 06.07.2025. године, службене забиљешке ПС Л. број: 15-1/01-741/25 од 05.07.2025. године, службене забиљешке ПС Л. број: 15-1/01-740/25 од 05.07.2025. године, службене забиљешке ПС Л. број: 15-1/01-739/25 од 05.07.2025. године, налаза и мишљења СХМП ДЗ Л. од 05.07.2025. године на име Е.Dž., крим технички извјештај ПС Л. број: 51/25 од 05.07.2025. године, потврда ПС Л. број: 15-1/01-21/25 од 05.07.2025. године о лишењу слободе на име В.Б., записник ПС Л. број: 15-1/01-230-897/25 од 06.07.2025. године о предаји лица В.Б. лишеног слободе надлежном тужиоцу, налаза и мишљења СХМП ДЗ Л. од 05.07.2025. године на име Е.Dž., записници ПС Л.  о саслушању свједока, записник о испитивању осумњиченог код ПС Л., записник овог тужилаштва број: Т14 0 КТ 0037927 25 од 06.07.2025. године о испитивању осумњиченог, наредба о спровођењу истраге од 06.07.2025. године и извода из казнене евиденције за осумњиченог.

Из достављене медицинске документације ЈЗУ Дом здравља „Д.“ од 05.07.2025. године, произилази да је свједок Е.Dž. задобио физичке повреде у контакту са лицем које је лишавано слободе, те је задобио површинске повреде у предјелу оба кољена, по типу огуљотине са црвенилом и мањим крварењем. Ове повреде су констатоване и детаљно описане и криминалистичко-техничким извјештајем број 51/25 од 05.07.2025. године.

Анализом цитираних материјалних доказа за суд је произашло да је полицијски службеник Е.Dž., дана 05.07.2025. године око 17,30 часова, заједно са колегама Г.Л. и М.Б., обављао службену дужност, те је, приликом вршења службене радње лишења слободе осумњиченог В.Б., задобио повреде кољена и поткољенице, а осумњичени је овом полицијском службенику задао и један ударац затвореном песницом у лијеву страну абдомена.

Из оваквог утврђеног чињеничног стања, за суд  је произашло да је заснован довољан степен основане сумње да је осумњичени починио кривично дјело „Напад на службено лице у вршењу службене дужности“ из члана 308. став 2. у вези са ставом 1. КЗ РС, при том не дирајући у претпоставку невиности и не прејудицирајући одлуку о кривичној одговорности осумњиченог.

Одлучујући о посебним разлозима за одређивање притвора суд  је нашао да је разлог из члана 197. став 1. тачка в) основан. Наиме, увидом у Извод из казнене евиденције за осумњиченог утврђено је да исти до сада вишеструко осуђиван и то 18 пута, те да је осуђиван за кривична дјела тешка крађа (што као продужено кд. као и кд у основном облику ), насиље у породици или породичној заједници, напад на службено лице у вршењу службене дужности, тешка тјелесна повреда, крађа (што као продужено кд. као и кд у основном облику ), оштећење и одузимање туђе ствари, угрожавање сигурности. Из извода из казнене евиденције за суд  је јасно произашло да је осумњичени усвојио обрасце криминалног понашања, те да је склон вршењу различитих кривичних дјела, од којих су многа са елементима насиља.. У конкретном случају осумњичени је исказао висок степен дрскости и бахатости, која се испољила најприје у вербалној комуникацији са полицијским службеницима, те је затим исказао и упорност при извршењу овог кривичног дјела, и то тако што је најприје полицијском службенику задао ударац затвореном шаком у предјелу абдомена, а затим је приликом лишења слободе истог полицијског службеника оборио на асфалт, услијед чега је полицијски службеник претрпио тјелесну повреду. Овакво понашање осумњиченог и његова ранија осуђиваност, а нарочито чињеница да је исти повратник у вршењу кривичног дјела Напад на службено лице у вршењу службене дужности, за суд представљају нарочите околности које оправдавају бојазан да ће исти поновити кривично дјело. Осумњичени је очигледно асоцијална и конфликтна личност, која се у свакодневном животу и интеракцији са другим особама не устручава у вршењу кривичних дјела, те би даљим боравком на слободи заиста постојала бојазан да ће доћи у поновни контакт са службеним лицима, те да ће поновити кривично дјело које му се ставља на терет.  Обзиром да је за кривично дјело из чл. 308. ст.2. КЗ РС запријећена казна затвора од 6 мјесеци до 5 година, испуњени су услови за одређење притвора из разлога прописаног чланом 197. ст.1. тачка в).

Приликом доношења одлуке о одређивању притвора као најтежом мјером према осумњиченом, овај суд је испитао могућност изрицања других, алтернативних мјера према њему умјесто притвора након чега је нашао да се ни једном другом мјером за обезбјеђење не би могла постићи иста сврха као притвором.

Из горе наведених разлога, суд није прихватио наводе одбране, јер из околности конкретног случаја, не произилази да би се мјерама забране могла постићи иста сврха, као са притвором, те притвор се показује као једина оправдана мјера и средство које ће спријечити осумњиченог да не понови кривично дјело.