Рјешењем судије за претходни поступак Основног суда у Бијељини број 80 0 К 183102 26 Кпп од 02.03.2026.године, осумњиченом С.П. из Бијељине су изречене мјере забране комуникације и састајања са лицима В.А и Д.А, те се осумњичени овим лицима не смије приближити на раздаљину испод једног километра, а због постојања основане  сумње да је учинио  кривично дјело – Тешка крађа у покушају из члана 226. став 1. тачка 1. Кривичног законика Републике Српске.

Осумњиченом су мјере забране изречене у складу са одредбама члана 185. став 1. тачка в), члана 186., члана 187, став 4. и члана 189. став 3. Закона о кривичном поступку Републике Српске

Мјере забране изречене су након што је суд поступајући по приједлогу за одређивање притвора Окружног јавног тужилаштва у Бијељини број Т 14 0 КТ 0038948 26 од 01.03.2026. године утврдио да постоји основана сумња да је осумњичени С.П. дана 27.02.2026. године на паркингу испред маркета „Тропик“ на Павловића путу, Бијељина покушао крађу аутомобила оштећеног А.Ч. на начин да је користећи кључ за стартовање возила са инсталираним уређајем за ометање сигнала закључавања и откључавања ушао у возило оштећеног и покушао га отуђити, а након што је претходно омео сигнал закључавања возила оштећеног.

Како је суд нашао да нису испуњени притворски разлози из члана 197. став 1. тачка б) и в) ЗКП РС, али да постоји основана сумња да је осумњичени извршио кривично дјело које му се ставља на терет, као и да је Тужилаштво идентификовало лица која су са осумњиченим учествовала у извршењу предметног кривичног дјела, суд налази оправданим изрицање мјера забране састајања и комуникације осумњиченог са овим лицима.

Изрицање мјере забране осумњиченом представља мјеру према осумњиченом, али се тиме не дира у претпоставку невиности предвиђену позитивним кривично правним законодавством Републике Српске, те ће кривица осумњиченом бити утврђивана у даљем току кривичног поступка.