Дана 31.10.2024. године, Основни суд у Теслићу, донио је осуђујућу правоснажну пресуду број: 87 0 К 042168 23 К (правоснажна дана 21.04.2026. године), којом је оптуженом С.Р., због извршеног кривичног дјела угрожавања сигурности из члана 150. став 1. Кривичног законика Републике Српске, изрекао условну осуду-казну затвора у трајању од 4 (четири) мјесеца и истовремено одредио да се изречена казна неће извршити уколико оптужени у року од 1 (једне) године, након правоснажности пресуде, не учини ново кривично дјело.  

На основу члана 99. став 1. а у вези са чланом 96. став 1. и 3., Закона о кривичном поступку Републике Српске, оптужени се обавезује на плаћање паушала за рад суда у износу од 150,00 КМ, а све у року од 15 дана, по правоснажности пресуде, а о осталим трошковима суд ће донијети посебно рјешење.

На наведену казну оптужени је осуђен зато што је: Што је: Дана 06.09.2022. године у мјесту Р. општина Т., након што је дошао у двориште власништво његовог брата Д.Р. те почео да вади дрвено коље и руши ограду коју је Б.Р. поставио на међи између његовог дворишта и дворишта Д.Р., након што је Основни суд у Теслићу у предмету […] донио пресуду која је правоснажна […] којом је одбио тужбени захтјев тужиоца Д.Р. који је тражио да му тужени Б.Р. преда у посјед и власништво и слободно располагање дио парцела тужиоца које користи, а власништво су тужиоца у површини од 95 м 2, а у нарави се ради о огради и бетонској стази, те када га је Б.Р. упозорио да то не чини, С.Р. је почео га псовати и вријеђати, те му упутио озбиљну пријетњу„ саћу узети ловачку пушку од Д. и убићу те директно у чело„ да би у моменту када му је Б.Р. пришао близу оптужени га ухватио рукама за рамена на шта га је Б. одгурнуо да би оптужени С.Р. упутио му пријетњу „идем пара пушке да ти пуцам у чело„, што је код оштећеног Б.Р. изазвало страх за његову сигурност ,дакле, угрозио сигурност неког лица озбиљном пријетњом да ће њега лишти живота, чиме је учинио кривично дјело угрожавање сигурности из члана 150. став 1. Кривичног законика Републике Српске.