Основни суд у Теслићу дана 20.06.2026. године, донио је осуђујућу правоснажну пресуду којом је осуђеном Б.Ј., због кривичног дјела тјелесна повреда из члана 131. став 1. Кривичног законика Републике Српске и продуженог кривичног дјела угрожавање сигурности из члана 150. став 1. у вези са чланом 57. Кривичног законика Републике Српске а све у вези са чланом 56. истог закона, изрекао јединствену новчану казну у износу од 3.000,00 КМ (трихиљаде конвертибилних марака).

На основу члана 99. став 4. Закона о кривичном поступку Републике Српске, оптужени се ослобађа плаћања паушала за рад суда и трошкова кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава.

На основу члана 108. став 3. Закона о кривичном поступку Републике Српске суд оштећену Д. Д. са имовинско правним (одштетним захтјевом) упућује, да исти у цјелости може остваривати у парничном поступку.

Осуђени је на гору наведену казну осуђен због тога што је:

1. Дана 30.08.2024. године око 23,00 часова у улици [...], општина Т. на паркингу у непосредној близини пекаре „Д. „ пришао Д. Д. и Д. Б., те иако је био свјестан да спрејом (тзв, бибер спреј) може другога тешко повриједити или му тешко нарушити здравље, а што је и хтио, спрејом порскао Д. Д. у предјелу очију, усљед чега је иста задобила лаке тјелесне повреде у виду отока и црвенила очних капака са подражајем очне спојнице, након чега се удаљио у непознатом правцу, дакле другог тјелесно повриједио

2. Дана 03.09.2024. године око 11,00 часова у Т., озбиљном пријетњом да ће је тешко тјелесно повриједити угрозио сигурност Д. Д., на начин да јој је пришао и рекао „јебат ћу ти нану, сахватаћу те у мраку“ да би дана 09.09.2024. године у улици [...] општина Т. испред кладионице „М. Б.„ угрозио сигурност Д. Д., на начин да јој је упутио озбиљну пријетњу која гласи „јебат ћу ти нану „видјет ћеш кад будеш ишла до аута“ што је све код оштећене Д. Д. изазвало осјећај страха и угрожености

дакле више пута у временској повезаности угрозио сигурност неког лица озбиљном пријетњом да ће га тешко повриједити,

чиме је починио кривично дјело тјелесна повреда из члана 131. став 1. Кривичног законика Републике Српске и продужено кривично дјело угрожавање сигурности из члана 150. став 1. у вези са чланом 57. Кривичног законика Републике Српске, а све у вези са чланом 56. истог закона, па му суд за кривично дјело тјелесна повреда члана 131. став 1. Кривичног законика Републике Српске, на основу тог законског прописа те чланова 49. и 50. Кривичног законика Републике Српске и Закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске, изриче новчану казну у износу од 1500,00 КМ, а за кривично дјело продужено кривично дјело угрожавање сигурности из члана 150. став 1. Кривичног законика републике Српске изриче новчану казну у износу од 1600,00 КМ, те му сходно члану 56 .Кривичног законика Републике Српске изриче јединствену новчану казну у износу од 3.000,00 КМ (трихиљаде конвертабилних марака), коју је дужан платити у року од 3 ( три ) мјесеца по правоснажности пресуде.